Danas, popodne, mogu reći moje prvo suvislo i ozbiljno kajakarenje po Dretulji. Od Japage uzvodno skroz do Vrela Dretulje. Trebalo mi je oko sat vremena po svim onim meandrima (zavojima), a podlaktice mi još dršću od čvrstog držanja vesla 
Dakle, puno grča i bojazni od nepoznatoga. Napominjem da sam novi u ovom vidu rekreacije.
Na momente, kada bi naišao na snažnu maticu, kajak bi podrhtavao, moje veslanje nije me baš pomicalo naprijed, a onda bilo bi pomalo i straha da će me okrenuti ili prevrnuti, a to mi se baš nije mililo na temperaturi vode od samo 10* C. Pa sam se još razmišljao da bi pri takvom prevrtanju kajak našao tek na ribnjaku, a kako bih onda ja kroz onu cretnu močvaru??? Srećom nije se to dogodilo.
U povratku sam imao još veću bojazan da će me ta glavna struja, matica, bacati kuda ona hoće, a to su snažni udarci u obalu i grmlje vrbe (rakite) i da se neću moći baš upraviti kuda bih ja htio. Na dva mjesta imam pravu branu, trava se spojila od obale do obale, a voda teče ispod, Također ima i nekoliko tjesnaca kroz koja treba ciljati, jer nije baš ugodno zaglaviti u travi ili u nekom grmu u vodi. Prilike za slikanje nije bilo jer jednostavno nema mirne dionice. Dva puta sam naišao na plićak koji sam iskoristio za “nasukavanje” i da napravim sliku.
Čekam sutrašnji dan da ponovim, ali samo spust od Vrela pa do Ribnjaka, možda i nađem nekoga da me preveze i dočeka na kraju.Ove fotografije načinio sam mobitelom koji je bio u nekoj vrećici, ona bi se zamaglila, pa mi slike i nisu baš najbolje.
Na vrelu sam zatekao ekipu na foto session-u, a ovi s kombijem su na noćenju. Dvoje mladih našli su ovo mjesto na internetskim aplikacijama. Malo je dana da netko nije ovdje sa stranim tablicama na noćenju.
